Blog
Svakome je njegov rodni kraj srcu najbliži, ali ima nešto u Šumadiji što čini da se svako oseća kao kod svoje kuće. Gore zelene, plavo nebo, nepregledna prostranstva šume koje su i donele ime ovom predelu – sve to čini Šumadiju posebnom. A ono što je još uzbudljivo jeste i njena bogata istorija.
„Svakom svoje selo
najtoplije prija
a selo je moje
cela Šumadija.”
Istorija zemlje hajdučke
Na području današnje Šumadije privela se kraju srednjevekovna država srpske loze Nemanjića. A onda se na tom istom prostoru 1804. godine, a zatim i 1815. podigao srpski narod da povrati svoju zemlju.
Može se reći da je ovaj kraj zadesila vrlo turbulentna istorija i da je odgajio mnoge junake. Srpska istorija je ispisala knjige i knjige, a šumadijski predeo je odigrao nekoliko važnih uloga u njenom toku.
Ali, pre toga da se vratimo malo dalje u istoriju. Ovaj predeo je izgleda oduvek bio šumovit, ili makar od onog momenta od kada postoje pisani zapisi o ovom kraju iz pera raznih putopisaca. Iz mnogih izvora koji su nastali u periodu između 12. i 15. veka, mnogi putnici namernici su zabeležili utiske o šumadijskom kraju kao brdovitom i šumovitom.
Istorija dalje priproveda da je tokom 15. veka Šumadija bila deo Srpske despotovine kojom je vladao despot Stefan Lazarević. On je često dolazio u Šumadiju na letovanje i u lov. Jedna zanimljivost iz tog perioda je da je Kragujevac dobio ime po vrsti sokola – kraguj, kojeg su despot i njegovi podanici koristili za lov.
Naravno, Šumadija nije oduvek uključivala oblasti koje i danas ulaze u njen sastav. Granice su se često menjale, mnoga je vojska protutnjala ovim krajevima, i mnogo se krvi prolilo ovom zemljom. U jednom trenutku, tačnije krajem 13. veka, Rudnik je smatran za pograničnu oblast Srema.
Šumadinci – hajduci zdravog razuma
„To su bili hajduci i uskoci, po ocu Šumadinci […] nemirni, odvažni, buntovni elementi, koji su morali bežati od Turaka u puste i velike šume šumadijske. To uskočko i hajdučko stanovništvo nije dugo moglo trpeti tuđinsko, versko i političko, ekonomsko ugnjetavanje – i Srbija se stala buniti”, pisao je Jovan Skerlić o stanovništvu široke Šumadije.
Jovan Cvijić je takođe imao samo reči hvale pri opisivanju stanovništa ovog kraja, i posebno je isticao kod Šumadinaca „njihov zdrav razum, meru, smisao za stvarno”. Zabeležio je još i da znaju dobro da procenjuju događaje, „pravilno i bez srdžbe”, a odlikuju se i „osećanjem mere”. Na jednom mestu je i istakao njihovo gostoprimstvo i druželjubivost, kao i duhovitost.
Odmor na drugačiji način
Zašto ne biste svoj odmor proveli na nov način? Šumadija, osim što ima bogatu istoriju, krije i manje poznate prirodne lepote na korak od grada, a opet ušuškana u srcu divljine. A ima li idealnijeg smeštaja od srpskog etno sela?
Naše etno selo Moj Zavičaj se nalazi podno planine Rudnik, u selu Trudelj, nedaleko od Gornjeg Milanovca. Naše kućice i prostrano dvorište pružaju autentičan odmor na pravom seoskom domaćinstvu, uz domaću hranu i nezaboravan odmor.
Priuštite sebi beg iz grada na par dana i otkrijte predele Šumadije. Organizujte izlet do obližnjih gradova i mesta, posetite manastire, ili ako ste više avanturističkog duha pođite utabanim puteljcima i uživajte u blagodetima ovog predivnog kraja.
Rezervišite svoj smeštaj na vreme!
(Izvor istorijskih podataka: Srpsko nasleđe)
Ostale novosti
„Svakom svoje selo
najtoplije prija
a selo je moje
cela Šumadija.”
(Miroslav Ilić)
Svakome je njegov rodni kraj srcu najbliži, ali ima nešto u Šumadiji što čini da se svako oseća kao kod svoje kuće. Gore zelene, plavo nebo, nepregledna prostranstva šume koje su i donele ime ovom predelu – sve to čini Šumadiju posebnom.
A ono što je još uzbudljivo jeste i njena bogata istorija.
Istorija zemlje hajdučke
Na području današnje Šumadije privela se kraju srednjevekovna država srpske loze Nemanjića. A onda se na tom istom prostoru 1804. godine, a zatim i 1815. podigao srpski narod da povrati svoju zemlju.
Može se reći da je ovaj kraj zadesila vrlo turbulentna istorija i da je odgajio mnoge junake. Srpska istorija je ispisala knjige i knjige, a šumadijski predeo je odigrao nekoliko važnih uloga u njenom toku.
Ali, pre toga da se vratimo malo dalje u istoriju. Ovaj predeo je izgleda oduvek bio šumovit, ili makar od onog momenta od kada postoje pisani zapisi o ovom kraju iz pera raznih putopisaca. Iz mnogih izvora koji su nastali u periodu između 12. i 15. veka, mnogi putnici namernici su zabeležili utiske o šumadijskom kraju kao brdovitom i šumovitom.
Istorija dalje priproveda da je tokom 15. veka Šumadija bila deo Srpske despotovine kojom je vladao despot Stefan Lazarević. On je često dolazio u Šumadiju na letovanje i u lov. Jedna zanimljivost iz tog perioda je da je Kragujevac dobio ime po vrsti sokola – kraguj, kojeg su despot i njegovi podanici koristili za lov.
Naravno, Šumadija nije oduvek uključivala oblasti koje i danas ulaze u njen sastav. Granice su se često menjale, mnoga je vojska protutnjala ovim krajevima, i mnogo se krvi prolilo ovom zemljom. U jednom trenutku, tačnije krajem 13. veka, Rudnik je smatran za pograničnu oblast Srema.
Šumadinci – hajduci zdravog razuma
„To su bili hajduci i uskoci, po ocu Šumadinci […] nemirni, odvažni, buntovni elementi, koji su morali bežati od Turaka u puste i velike šume šumadijske. To uskočko i hajdučko stanovništvo nije dugo moglo trpeti tuđinsko, versko i političko, ekonomsko ugnjetavanje – i Srbija se stala buniti”, pisao je Jovan Skerlić o stanovništvu široke Šumadije.
Jovan Cvijić je takođe imao samo reči hvale pri opisivanju stanovništa ovog kraja, i posebno je isticao kod Šumadinaca „njihov zdrav razum, meru, smisao za stvarno”. Zabeležio je još i da znaju dobro da procenjuju događaje, „pravilno i bez srdžbe”, a odlikuju se i „osećanjem mere”. Na jednom mestu je i istakao njihovo gostoprimstvo i druželjubivost, kao i duhovitost.
Odmor na drugačiji način
Zašto ne biste svoj odmor proveli na nov način? Šumadija, osim što ima bogatu istoriju, krije i manje poznate prirodne lepote na korak od grada, a opet ušuškana u srcu divljine. A ima li idealnijeg smeštaja od srpskog etno sela?
Naše etno selo Moj Zavičaj se nalazi podno planine Rudnik, u selu Trudelj, nedaleko od Gornjeg Milanovca. Naše kućice i prostrano dvorište pružaju autentičan odmor na pravom seoskom domaćinstvu, uz domaću hranu i nezaboravan odmor.
Priuštite sebi beg iz grada na par dana i otkrijte predele Šumadije. Organizujte izlet do obližnjih gradova i mesta, posetite manastire, ili ako ste više avanturističkog duha pođite utabanim puteljcima i uživajte u blagodetima ovog predivnog kraja.
Rezervišite svoj smeštaj na vreme!
(Izvor istorijskih podataka: Srpsko nasleđe)
