Svakome je njegov rodni kraj srcu najbliži, ali ima nešto u Šumadiji što čini da se svako oseća kao kod svoje kuće. Gore zelene, plavo nebo, nepregledna prostranstva šume koje su i donele ime ovom predelu – sve to čini Šumadiju posebnom. A ono što je još uzbudljivo jeste i njena bogata istorija.

Svakom svoje selo

najtoplije prija

a selo je moje

cela Šumadija.

(Miroslav Ilić)

Istorija zemlje hajdučke

Na području današnje Šumadije privela se kraju srednjevekovna država srpske loze Nemanjića. A onda se na tom istom prostoru 1804. godine, a zatim i 1815. podigao srpski narod da povrati svoju zemlju.

Može se reći da je ovaj kraj zadesila vrlo turbulentna istorija i da je odgajio mnoge junake. Srpska istorija je ispisala knjige i knjige, a šumadijski predeo je odigrao nekoliko važnih uloga u njenom toku.

Ali, pre toga da se vratimo malo dalje u istoriju. Ovaj predeo je izgleda oduvek bio šumovit, ili makar od onog momenta od kada postoje pisani zapisi o ovom kraju iz pera raznih putopisaca. Iz mnogih izvora koji su nastali u periodu između 12. i 15. veka, mnogi putnici namernici su zabeležili utiske o šumadijskom kraju kao brdovitom i šumovitom.

Istorija dalje priproveda da je tokom 15. veka Šumadija bila deo Srpske despotovine kojom je vladao despot Stefan Lazarević. On je često dolazio u Šumadiju na letovanje i u lov. Jedna zanimljivost iz tog perioda je da je Kragujevac dobio ime po vrsti sokola – kraguj, kojeg su despot i njegovi podanici koristili za lov.

kraguj ptica
Izvor: DDL.rs

Naravno, Šumadija nije oduvek uključivala oblasti koje i danas ulaze u njen sastav. Granice su se često menjale, mnoga je vojska protutnjala ovim krajevima, i mnogo se krvi prolilo ovom zemljom. U jednom trenutku, tačnije krajem 13. veka, Rudnik je smatran za pograničnu oblast Srema.

Šumadinci – hajduci zdravog razuma

To su bili hajduci i uskoci, po ocu Šumadinci […] nemirni, odvažni, buntovni elementi, koji su morali bežati od Turaka u puste i velike šume šumadijske. To uskočko i hajdučko stanovništvo nije dugo moglo trpeti tuđinsko, versko i političko, ekonomsko ugnjetavanje – i Srbija se stala buniti”, pisao je Jovan Skerlić o stanovništvu široke Šumadije.

Jovan Cvijić je takođe imao samo reči hvale pri opisivanju stanovništa ovog kraja, i posebno je isticao kod Šumadinaca „njihov zdrav razum, meru, smisao za stvarno”. Zabeležio je još i da znaju dobro da procenjuju događaje, „pravilno i bez srdžbe”, a odlikuju se i „osećanjem mere”. Na jednom mestu je i istakao njihovo gostoprimstvo i druželjubivost, kao i duhovitost.

Odmor na drugačiji način

Zašto ne biste svoj odmor proveli na nov način? Šumadija, osim što ima bogatu istoriju,  krije i manje poznate prirodne lepote na korak od grada, a opet ušuškana u srcu divljine. A ima li idealnijeg smeštaja od srpskog etno sela?

Naše etno selo Moj Zavičaj se nalazi podno planine Rudnik, u selu Trudelj, nedaleko od Gornjeg Milanovca. Naše kućice i prostrano dvorište pružaju autentičan odmor na pravom seoskom domaćinstvu, uz domaću hranu i nezaboravan odmor.

Priuštite sebi beg iz grada na par dana i otkrijte predele Šumadije. Organizujte izlet do obližnjih gradova i mesta, posetite manastire, ili ako ste više avanturističkog duha pođite utabanim puteljcima i uživajte u blagodetima ovog predivnog kraja.

Rezervišite svoj smeštaj na vreme!

(Izvor istorijskih podataka: Srpsko nasleđe)

Ostale novosti

Svakom svoje selo

najtoplije prija

a selo je moje

cela Šumadija.

(Miroslav Ilić)

Svakome je njegov rodni kraj srcu najbliži, ali ima nešto u Šumadiji što čini da se svako oseća kao kod svoje kuće. Gore zelene, plavo nebo, nepregledna prostranstva šume koje su i donele ime ovom predelu – sve to čini Šumadiju posebnom.

A ono što je još uzbudljivo jeste i njena bogata istorija.

Istorija zemlje hajdučke

Na području današnje Šumadije privela se kraju srednjevekovna država srpske loze Nemanjića. A onda se na tom istom prostoru 1804. godine, a zatim i 1815. podigao srpski narod da povrati svoju zemlju.

Može se reći da je ovaj kraj zadesila vrlo turbulentna istorija i da je odgajio mnoge junake. Srpska istorija je ispisala knjige i knjige, a šumadijski predeo je odigrao nekoliko važnih uloga u njenom toku.

Ali, pre toga da se vratimo malo dalje u istoriju. Ovaj predeo je izgleda oduvek bio šumovit, ili makar od onog momenta od kada postoje pisani zapisi o ovom kraju iz pera raznih putopisaca. Iz mnogih izvora koji su nastali u periodu između 12. i 15. veka, mnogi putnici namernici su zabeležili utiske o šumadijskom kraju kao brdovitom i šumovitom.

Istorija dalje priproveda da je tokom 15. veka Šumadija bila deo Srpske despotovine kojom je vladao despot Stefan Lazarević. On je često dolazio u Šumadiju na letovanje i u lov. Jedna zanimljivost iz tog perioda je da je Kragujevac dobio ime po vrsti sokola – kraguj, kojeg su despot i njegovi podanici koristili za lov.

kraguj ptica
Izvor: DDL.rs

Naravno, Šumadija nije oduvek uključivala oblasti koje i danas ulaze u njen sastav. Granice su se često menjale, mnoga je vojska protutnjala ovim krajevima, i mnogo se krvi prolilo ovom zemljom. U jednom trenutku, tačnije krajem 13. veka, Rudnik je smatran za pograničnu oblast Srema.

Šumadinci – hajduci zdravog razuma

„To su bili hajduci i uskoci, po ocu Šumadinci […] nemirni, odvažni, buntovni elementi, koji su morali bežati od Turaka u puste i velike šume šumadijske. To uskočko i hajdučko stanovništvo nije dugo moglo trpeti tuđinsko, versko i političko, ekonomsko ugnjetavanje – i Srbija se stala buniti”, pisao je Jovan Skerlić o stanovništvu široke Šumadije.

Jovan Cvijić je takođe imao samo reči hvale pri opisivanju stanovništa ovog kraja, i posebno je isticao kod Šumadinaca „njihov zdrav razum, meru, smisao za stvarno”. Zabeležio je još i da znaju dobro da procenjuju događaje, „pravilno i bez srdžbe”, a odlikuju se i „osećanjem mere”. Na jednom mestu je i istakao njihovo gostoprimstvo i druželjubivost, kao i duhovitost.

Odmor na drugačiji način

Zašto ne biste svoj odmor proveli na nov način? Šumadija, osim što ima bogatu istoriju,  krije i manje poznate prirodne lepote na korak od grada, a opet ušuškana u srcu divljine. A ima li idealnijeg smeštaja od srpskog etno sela?

Naše etno selo Moj Zavičaj se nalazi podno planine Rudnik, u selu Trudelj, nedaleko od Gornjeg Milanovca. Naše kućice i prostrano dvorište pružaju autentičan odmor na pravom seoskom domaćinstvu, uz domaću hranu i nezaboravan odmor.

Priuštite sebi beg iz grada na par dana i otkrijte predele Šumadije. Organizujte izlet do obližnjih gradova i mesta, posetite manastire, ili ako ste više avanturističkog duha pođite utabanim puteljcima i uživajte u blagodetima ovog predivnog kraja.

Rezervišite svoj smeštaj na vreme!

(Izvor istorijskih podataka: Srpsko nasleđe)

Ostale novosti

Kontaktirajte nas

Selo Trudelj bb, 32314, Gornji Milanovac

info@mojzavicaj.rs

00381 63 21 66 76

00381 63 106 35 99

© Copyright GROWWW 2020. | All rights reserved |

Kontaktirajte nas

Selo Trudelj bb, 32314, Gornji Milanovac

info@mojzavicaj.rs

00381 63 21 66 76

00381 63 106 35 99

© Copyright GROWWW 2020. | All rights reserved |