Blog
Poznato je dobro staro srpsko gostoprimstvo. Stranci kada dođu u ove krajeve hvale našu ljubaznost i prijateljstvo, ali ima još jedna stvar koja ih oduševljava i koju posebno ističu kao nešto naše najbolje. A to je, naravno, hrana.
Ponekad i mi sami zaboravimo na naša tradicionalna jela, što usled priliva inostranih ukusa, što usled nedostatka vremena koje je jedan od ključnih sastojaka mnogih srpskih specijaliteta.
Ovim tekstom želimo da se zajedno prisetimo nacionalne kuhinje koja je neodvojiv deo srpske istorije i tradicije. Šta to sve srpska trpeza ima da ponudi?
Srpski „namazi”
Iako se za mnoga jela ne može pouzdano reći da su potekla sa srpskog tla usled uticaja najrazličitijih kultura koje su nas okruživale, za jedno jelo možemo sa sigurnošću reći da je naše – njegovo veličanstvo ajvar.
Ajvar ponosno nosi titulu srpskog jela. Poznata zimnica, ali i dodatak raznim jelima tokom cele godine, ajvar se pravi od paprike koja se prvo ispeče, ljušti, a zatim melje. Svaki kraj ima neki svoj recept u koji se kune, te se tako mogu pronaći različite varijante ajvara.
Naravno, pored ajvara moramo spomenuti i kajmak. Bilo na hleb, uz meso, kajganu, kajmak odlično ide uz bilo koje jelo, bilo za doručak ili ručak. Uglavnom se pravi od kravljeg mleka.
Srpski tradicionalni doručak
Što se tiče doručka, proja se često pripremala. Pravi se od kukuruznog brašna i ima svoju prepoznatljivu žutu boju. Mnogi dopunjuju tradicionalni recept dodacima po želji, pa se može videti proja sa sirom, slaninicom, šunkom… Proja je odlična i sa kajmakom i ajvarom.
Naši preci su smatrali bacanje hrane, posebno hleba, grehom. Zato su se trudili da iskoriste svu hranu na razne načine. Tako je i nastala popara. Pomalo zaboravljen obrok za doručak, popara je jednostavno jelo koje se danas retko pravi.
(Zapratite naš Instagram profil na @etno_selo_moj_zavicaj)
Gibanica nije nužno samo za doručak, ali se nekada jela ujutru kao najkaloričniji obrok pred odlazak na rad u polje, njivu, štalu. Često se naziva i pita gužvara jer se kore „zgužvane” ređaju jedna na drugu.
Đakonije od mesa
Još nešto što se uzima kao specijalitet sa naših prostora jeste roštilj. Pljeskavice, ćevapi, uštipci, kobasice, mućkalice…
Kao što je slučaj sa svom hranom, postoje različiti recepti za ove mesne đakonije iz maltene svakog kraja. Ali srpski roštilj je ipak srpski roštilj. Zato smo i poneli epitet gurmana jer svakako nećete otići od srpskog domaćina gladni.
Domaćinski ručak na čistom vazduhu
Ako poželite da se odmaknete od grada i da provedete nekoliko dana u prirodi, etno selo „Moj Zavičaj” vam može ponuditi pravo malo utočište.
Smešteno na obroncima planine Rudnik, etno selo „Moj Zavičaj” pored smeštaja inspirisanog tradicionalnim duhom u svom sklopu ima i restoran domaće kuhinje.
Obedujte pod vedrim nebom zdrave i domaće obroke.
Rezervišite svoj vikend beg putem formulara na našem sajtu ili pozivom na broj 063 21 66 76.
Poznato je dobro staro srpsko gostoprimstvo. Stranci kada dođu u ove krajeve hvale našu ljubaznost i prijateljstvo, ali ima još jedna stvar koja ih oduševljava i koju posebno ističu kao nešto naše najbolje. A to je, naravno, hrana.
Ponekad i mi sami zaboravimo na naša tradicionalna jela, što usled priliva inostranih ukusa, što usled nedostatka vremena koje je jedan od ključnih sastojaka mnogih srpskih specijaliteta.
Ovim tekstom želimo da se zajedno prisetimo nacionalne kuhinje koja je neodvojiv deo srpske istorije i tradicije. Šta to sve srpska trpeza ima da ponudi?
Srpski „namazi”
Iako se za mnoga jela ne može pouzdano reći da su potekla sa srpskog tla usled uticaja najrazličitijih kultura koje su nas okruživale, za jedno jelo možemo sa sigurnošću reći da je naše – njegovo veličanstvo ajvar.
Ajvar ponosno nosi titulu srpskog jela. Poznata zimnica, ali i dodatak raznim jelima tokom cele godine, ajvar se pravi od paprike koja se prvo ispeče, ljušti, a zatim melje. Svaki kraj ima neki svoj recept u koji se kune, te se tako mogu pronaći različite varijante ajvara.
Naravno, pored ajvara moramo spomenuti i kajmak. Bilo na hleb, uz meso, kajganu, kajmak odlično ide uz bilo koje jelo, bilo za doručak ili ručak. Uglavnom se pravi od kravljeg mleka.
Srpski tradicionalni doručak
Što se tiče doručka, proja se često pripremala. Pravi se od kukuruznog brašna i ima svoju prepoznatljivu žutu boju. Mnogi dopunjuju tradicionalni recept dodacima po želji, pa se može videti proja sa sirom, slaninicom, šunkom… Proja je odlična i sa kajmakom i ajvarom.
Naši preci su smatrali bacanje hrane, posebno hleba, grehom. Zato su se trudili da iskoriste svu hranu na razne načine. Tako je i nastala popara. Pomalo zaboravljen obrok za doručak, popara je jednostavno jelo koje se danas retko pravi.
(Zapratite naš Instagram profil na @etno_selo_moj_zavicaj)
Gibanica nije nužno samo za doručak, ali se nekada jela ujutru kao najkaloričniji obrok pred odlazak na rad u polje, njivu, štalu. Često se naziva i pita gužvara jer se kore „zgužvane” ređaju jedna na drugu.
Đakonije od mesa
Još nešto što se uzima kao specijalitet sa naših prostora jeste roštilj. Pljeskavice, ćevapi, uštipci, kobasice, mućkalice…
Kao što je slučaj sa svom hranom, postoje različiti recepti za ove mesne đakonije iz maltene svakog kraja. Ali srpski roštilj je ipak srpski roštilj. Zato smo i poneli epitet gurmana jer svakako nećete otići od srpskog domaćina gladni.
Domaćinski ručak na čistom vazduhu
Ako poželite da se odmaknete od grada i da provedete nekoliko dana u prirodi, etno selo „Moj Zavičaj” vam može ponuditi pravo malo utočište.
Smešteno na obroncima planine Rudnik, etno selo „Moj Zavičaj” pored smeštaja inspirisanog tradicionalnim duhom u svom sklopu ima i restoran domaće kuhinje.
Obedujte pod vedrim nebom zdrave i domaće obroke.
Rezervišite svoj vikend beg putem formulara na našem sajtu ili pozivom na broj 063 21 66 76.