U narodu najpoznatija kao Prokleta Jerina, žena Đurđa Brankovića, opevana je u srpskim narodnim pesmama kao veoma surova vladarka. Ali da li je to stvarno bilo tako?

Od Irine Kantakuzin do Jerine Branković

Rođena kao Irina Kantakuzin oko 1400. godine u Konstantinopolju, Jerina je bila poreklom Grkinja. Udajom za Đurađa Brankovića, srpski narod ju je prekrstio u Jerina i to ime se zadržalo i do današnjih dana.

Narod je voleo Đurađa, dok su njegovoj ženi strankinji pripisivali sve ono što im se nije dopadalo u Đurađovoj vladavini. Kako je bila veoma obrazovana, narod je verovao da Jerina mnogo utiče na svog muža.

Razne priče su pripovedane o njoj, pripisivani joj brojni ljubavnici, a gradnja Smederevske tvrđave je često pominjana kao njen hir.

Kada je počela izgradnja, koja je trajala punih 11 godina i kojim je rukovodio Jerinin brat Đorđe Kantakuzin, kulminiralo je nezadovoljstvo. Mukotrpan, neplaćen rad naroda kome se nije nazirao kraj, kao i grčka vojska koja je nadzirala radove, doveli su do toga da Jerina zauvek bude upamćena kao surova despotica.

Porodična tragedija i propast Srbije

Dodatno što je okrenulo srpski narod protiv Jerine jeste to što su Brankovići morali da svoju najstariju ćerku Maru daju turskom sultanu Muratu II. Želeći da ovim postupkom stvore dobre odnose između Osmanske države i Srbije, učinili su baš suprotno. Rastrzani između Ugara i Turaka, Đurađ nije imao mnogo izbora. Bežeći od katoličanstva, okrenuo se Turcima i prihvatio tursko vazalstvo.

Da tragedija bude veća, nekoliko godina kasnije uhvaćeni su Brankovići, Grgur i Stefan, i sultan Murat nije imao mnogo milosti iako su bili braća njegove žene. Bojeći se da će sklopiti savez sa Ugarima, obojicu su ih Turci oslepeli u tamnici, a sva nedaća koja je zadesila ovu porodicu a sa njima i Srbiju bila je, naravno, pripisivana Jerini.

Od tog trenutka, Brankovići beže i napuštaju Smederevo, koje Turci osvajaju.

Pronađena minđuša u Smederevskoj tvrđavi za koju se veruje da je pripadala Jerini, Izvor: Fejsbuk stranica ArcheoSerbia

Jerina i njen tragičan kraj

Nakon Đurađove smrti, Jerina postaje despotica-regent. Njena vladavila je bila kratkog veka; tek nešto preko godinu dana. Prema predanju postoje dve priče o njenoj smrti. Prva glasi da je preminula na Rudniku, tačnije Ostrvici, kao monahinja. A druga nešto dramatičnija legenda kazuje da ju je otrovao sin Lazar kako bi preuzeo vlast. Bilo kako bilo, Jerina je tragičan lik srpske istorije, neshvaćena žena kojoj su Turci oteli ćerku, oslepeli sinove, oterali sa dvora, a zatim i doveli do kraha države njenog muža.

Ostale novosti

U narodu najpoznatija kao Prokleta Jerina, žena Đurđa Brankovića, opevana je u srpskim narodnim pesmama kao veoma surova vladarka. Ali da li je to stvarno bilo tako?

Od Irine Kantakuzin do Jerine Branković

Rođena kao Irina Kantakuzin oko 1400. godine u Konstantinopolju, Jerina je bila poreklom Grkinja. Udajom za Đurađa Brankovića, srpski narod ju je prekrstio u Jerina i to ime se zadržalo i do današnjih dana.

Narod je voleo Đurađa, dok su njegovoj ženi strankinji pripisivali sve ono što im se nije dopadalo u Đurađovoj vladavini. Kako je bila veoma obrazovana, narod je verovao da Jerina mnogo utiče na svog muža.

Razne priče su pripovedane o njoj, pripisivani joj brojni ljubavnici, a gradnja Smederevske tvrđave je često pominjana kao njen hir.

Kada je počela izgradnja, koja je trajala punih 11 godina i kojim je rukovodio Jerinin brat Đorđe Kantakuzin, kulminiralo je nezadovoljstvo. Mukotrpan, neplaćen rad naroda kome se nije nazirao kraj, kao i grčka vojska koja je nadzirala radove, doveli su do toga da Jerina zauvek bude upamćena kao surova despotica.

Porodična tragedija i propast Srbije

Dodatno što je okrenulo srpski narod protiv Jerine jeste to što su Brankovići morali da svoju najstariju ćerku Maru daju turskom sultanu Muratu II. Želeći da ovim postupkom stvore dobre odnose između Osmanske države i Srbije, učinili su baš suprotno. Rastrzani između Ugara i Turaka, Đurađ nije imao mnogo izbora. Bežeći od katoličanstva, okrenuo se Turcima i prihvatio tursko vazalstvo.

Da tragedija bude veća, nekoliko godina kasnije uhvaćeni su Brankovići, Grgur i Stefan, i sultan Murat nije imao mnogo milosti iako su bili braća njegove žene. Bojeći se da će sklopiti savez sa Ugarima, obojicu su ih Turci oslepeli u tamnici, a sva nedaća koja je zadesila ovu porodicu a sa njima i Srbiju bila je, naravno, pripisivana Jerini.

Od tog trenutka, Brankovići beže i napuštaju Smederevo, koje Turci osvajaju.

Pronađena minđuša u Smederevskoj tvrđavi za koju se veruje da je pripadala Jerini, Izvor: Fejsbuk stranica ArcheoSerbia

Jerina i njen tragičan kraj

Nakon Đurađove smrti, Jerina postaje despotica-regent. Njena vladavila je bila kratkog veka; tek nešto preko godinu dana. Prema predanju postoje dve priče o njenoj smrti. Prva glasi da je preminula na Rudniku, tačnije Ostrvici, kao monahinja. A druga nešto dramatičnija legenda kazuje da ju je otrovao sin Lazar kako bi preuzeo vlast. Bilo kako bilo, Jerina je tragičan lik srpske istorije, neshvaćena žena kojoj su Turci oteli ćerku, oslepeli sinove, oterali sa dvora, a zatim i doveli do kraha države njenog muža.

Ostale novosti

Kontaktirajte nas

Selo Trudelj bb, 32314, Gornji Milanovac

info@mojzavicaj.rs

00381 63 21 66 76

00381 63 106 35 99

© Copyright GROWWW 2020. | All rights reserved |

Kontaktirajte nas

Selo Trudelj bb, 32314, Gornji Milanovac

info@mojzavicaj.rs

00381 63 21 66 76

00381 63 106 35 99

© Copyright GROWWW 2020. | All rights reserved |