Blog
Narodni običaji su se održali do današnjih dana i predstavljaju skup radnji koje se po određenom redosledu i pravilima obavljaju. Kako su pre bili deo kolektivnog identiteta srpskog naroda, danas su ostali kao zanimljivi, a ponekad i luckasti ostaci prohujalih vremena. Naravno, od mesta do mesta se neki običaji više ili manje obavljaju, i pridaje im se veća ili manja važnost, ali svakako su veoma značajan deo naše istorije.
Pored običaja koji se vezuju za očuvanje zdravlja ukućana, povećanja prinosa, dozivanja kiše i sličnih, postoji i nemali broj onih koji se koriste kako bi se nekome i napakostilo. Ovakvih narodnih verovanja ima bezbroj, ali osvrnućemo se na neke najznačajnije koja donose sreću, zdravlje i blagostanje.
Slavski običaji
Uglavnom je većina običaja vezana za praznike, poput Božića i Uskrsa, kao i za slave. Tu su i običaji koji prate rođenja, krštenja, svadbe, sahrane. Mnogi ovi rituali iz prehrišćanskih vremena su usko protkani sa verskim obredima, pa se ne zna gde oni prestaju a drugi počinju.
Takva je i situacija sa krsnim slavama. Svaka porodica ima svoju slavu koja se praznuje u čast sveca zaštitnika. Za slavu se obavezno sprema slavski kolač, koji se posipa vinom i lomi među ukućanima. Takođe se priprema i gozba (mrsna ili posna, zavisno od slave) i dočekuju se gosti.
Običaji vezani za Božić
Pre Božića koji pada 7. januara, praznuje se Badnje veče. Za Badnji dan, kao i veče jede se samo posna hrana: riba, hleb, prebranac, kupus salata i slično. Za slatko se jede suvo i koštunjavo voće. Na Badnje veče se takođe unosi i badnjak u kuću.
Na samo božićno jutro, prva osoba koja uđe u kuću naziva se položajnikom. Njegov zadatak je da pali badnjak i poželi porodici sreću i zdravlje uz pozdrav Hristos se rodi, dok ukućani odgovaraju Vaistinu se rodi. Za Božić se jede mrsno, a za ručak uglavnom ide pečeno prase. Još jedan običaj koji se vezuje za Božić je izvlačenje novčića iz česnice. Onaj u čijem parčetu bude novčić imaće sreće i uspeha tokom cele godine!
Običaji vezani za Uskrs
Pred Uskrs koji uvek pada u nedelju, obeležava se Veliki petak na koji domaćice boje jaja. Čuvarkuća je prvo obojeno jaje koje se ne jede, već se ostavlja kao ukras u kući i ono simbolično čuva kuću od zlih duhova.
Za Uskrs se ukućani takmiče u razbijanju jaja. Onaj koji pobedi osvaja razbijena jaja. Srećan Uskrs se poželi nekome uz pozdrav Hristos vaskrse ili voskrese, dok druga strana odgovara Vaistinu vaskrse/voskrese.
Rituali za prizivanje sreće
Pored ovih najznačajnijih praznika, postoji puno rituala koji služe za prizivanje ili očuvanje sreće. S tim svojevrsnim sujeverjem se počinje od najranijih dana; i dalje je prilično raširena pojava da se vezuje crveni konac oko bebine ruke protiv uroka.
Kuca se u drvo da ne čuje zlo dobre vesti, prosipa se voda za nekim da bi imao sreće.
Još jedan simpatičan običaj jeste da se izvlače uši slavljeniku ili slavljenici za rođendan onoliko puta koliko puni godina kako bi porasli.
Ostale novosti
Narodni običaji su se održali do današnjih dana i predstavljaju skup radnji koje se po određenom redosledu i pravilima obavljaju. Kako su pre bili deo kolektivnog identiteta srpskog naroda, danas su ostali kao zanimljivi, a ponekad i luckasti ostaci prohujalih vremena. Naravno, od mesta do mesta se neki običaji više ili manje obavljaju, i pridaje im se veća ili manja važnost, ali svakako su veoma značajan deo naše istorije.
Pored običaja koji se vezuju za očuvanje zdravlja ukućana, povećanja prinosa, dozivanja kiše i sličnih, postoji i nemali broj onih koji se koriste kako bi se nekome i napakostilo. Ovakvih narodnih verovanja ima bezbroj, ali osvrnućemo se na neke najznačajnije koja donose sreću, zdravlje i blagostanje.
Slavski običaji
Uglavnom je većina običaja vezana za praznike, poput Božića i Uskrsa, kao i za slave. Tu su i običaji koji prate rođenja, krštenja, svadbe, sahrane. Mnogi ovi rituali iz prehrišćanskih vremena su usko protkani sa verskim obredima, pa se ne zna gde oni prestaju a drugi počinju.
Takva je i situacija sa krsnim slavama. Svaka porodica ima svoju slavu koja se praznuje u čast sveca zaštitnika. Za slavu se obavezno sprema slavski kolač, koji se posipa vinom i lomi među ukućanima. Takođe se priprema i gozba (mrsna ili posna, zavisno od slave) i dočekuju se gosti.
Običaji vezani za Božić
Pre Božića koji pada 7. januara, praznuje se Badnje veče. Za Badnji dan, kao i veče jede se samo posna hrana: riba, hleb, prebranac, kupus salata i slično. Za slatko se jede suvo i koštunjavo voće. Na Badnje veče se takođe unosi i badnjak u kuću.
Na samo božićno jutro, prva osoba koja uđe u kuću naziva se položajnikom. Njegov zadatak je da pali badnjak i poželi porodici sreću i zdravlje uz pozdrav Hristos se rodi, dok ukućani odgovaraju Vaistinu se rodi. Za Božić se jede mrsno, a za ručak uglavnom ide pečeno prase. Još jedan običaj koji se vezuje za Božić je izvlačenje novčića iz česnice. Onaj u čijem parčetu bude novčić imaće sreće i uspeha tokom cele godine!
Običaji vezani za Uskrs
Pred Uskrs koji uvek pada u nedelju, obeležava se Veliki petak na koji domaćice boje jaja. Čuvarkuća je prvo obojeno jaje koje se ne jede, već se ostavlja kao ukras u kući i ono simbolično čuva kuću od zlih duhova.
Za Uskrs se ukućani takmiče u razbijanju jaja. Onaj koji pobedi osvaja razbijena jaja. Srećan Uskrs se poželi nekome uz pozdrav Hristos vaskrse ili voskrese, dok druga strana odgovara Vaistinu vaskrse/voskrese.
Rituali za prizivanje sreće
Pored ovih najznačajnijih praznika, postoji puno rituala koji služe za prizivanje ili očuvanje sreće. S tim svojevrsnim sujeverjem se počinje od najranijih dana; i dalje je prilično raširena pojava da se vezuje crveni konac oko bebine ruke protiv uroka.
Kuca se u drvo da ne čuje zlo dobre vesti, prosipa se voda za nekim da bi imao sreće.
Još jedan simpatičan običaj jeste da se izvlače uši slavljeniku ili slavljenici za rođendan onoliko puta koliko puni godina kako bi porasli.
